Марко Тулије Цицерон, лат. Marcus Tullius Cicero (106-43 пр.н.е.)

био је римски говорник, филозоф и политичар. Обављао је високе државне функције, наступао је као бранитељ у цивилним процесима, као конзул открио је Каталинину уроту. Страдао је као жртва проскрипција (политичких осуда на смрт, прогонство или конфискацију имовине). Његово убиство је наручио цар Марко Антоније. Велика је Цицеронова заслуга за преношење и популаризацију грчке културе на римском тлу. Цицеронови говори сматрању се узором класичне римске прозе. Цицерон је сматрао врлину јединим условом блаженства. Хуманистички идеал, којем су утрли пут рани стоици, Цицерон је изградио као етички и педагошки принцип. Био је најистакнутији заступник римског еклектицизма последњег века пре нове ере. Његово је филозофско гледиште мешавина академске скепсе и стоичко-перипатетичких схватања. Од преко 100 Цицеронових говора остало је сачувано њих 58, а сачувана су и 774 Цицеронова писма.

ЦИЦЕРОНОВЕ МИСЛИ

Omne malum nascens facile opprimitur.
Свако се зло лако савлада у почетку..
 
Omnes aliud agentes, aliud simulantes, perfidi sunt.
Непоштени и подли су сви они који једно раде а друго изигравају.

  Omnia praeclara rara.
Све прекасно је ретко.
 
Omnium rerum principia parva sunt.
Почеци свих ствари су мали.

  Pecuniae oportet imperare, non servire.
Новцем ваља владати а не њему служити .

  Persaepe accidit, ut utilitas cum honestate certet.
Често се догађа да се корисно бори са часним.
 
Plus apud nos vera ratio valeat quam vulgi opinio!
Више нека за вас вреди здрав разум него мишљење пука.
 
Plus res quam verba prosunt.
Више користе дела него речи.
 
Pulchritudo movet oculos.
Лепота привлачи погледе .
 
Qui bonum consilium respuit, sibi ipsi nocet.
Ко одбија добар савет, шкоди самом себи

Quid dulcius quam habere quicum omnia audeas loqui ut tecum?
Шта је слађе него имати некога с ким смеш да разговараш као са самим собом?

Ratio et causas rerum et consecutiones videt.
Разум види и узроке ствари и последице.

Recreatur veritas debilitata.
Нека се оснажи истина која је потиснута.
 
Sapientis animus numquam tumet.
Срце мудрог човека никад се не разјари.
  
Si nullos inimicos tibi facit iniuria, mutos tamen facit invidia.
Ако ти ни једног непријатеља не обезбеди неправда, многе ти ипак створи завист.

Si quid scriptum est obscure, de re dubites!
Ако је нешто замагљено написано, одмах посумњај у саму ствар!

Solos sapientes esse si mendicissimi sint divites.
Само су мудри богати и када су веома сиромашни.
 
Summa perfectio attingi non potest.
Највише савршенство не може се досегнути.
 
Tempori cedere semper sapientis est habitum.
Уступити околностима увек је био знак мудрости.
 
Vim vi repellere omnia iura clamant.
Допуштено је силу одбијати силом.
 
Virtus lucet in tenebris.
У тами се лако препознаје крепост.

Domina omnium regina est ratio.
Разум је господар и краљ свега.
 
Est enim proprium stultitiae aliorum vitia cernere, oblivisci suorum.
Својство је лудости туђе мане видети а своје заборављати.
 
Hominem agnoscis ex operibus suis.
Човека препознајеш по његовим делима.
 
Hominis est errare, insipientis perseverare.
Грешити је људски, а устрајати у томе одлика је лудака.
 
Libertas est potestas vivendi, ut velis.
Слобода је могућност живљења како желиш
 
Libidinosa et intemperans adulescentia effectum corpus tradit senectuti.
Pohotljiva i neumjerene mladost predaje starosti iznureno tijelo.
 
Litterarum radices amarae, frustus dulces.
Корење науке је горко, плодови су слатки.
 
Mendaci homini ne verum quidem dicenti credere solemus.
Лажљивцу обично не верујемо ни када говори истину.
  
Non caret is, qui non desiderat.
Не оскудева ни у чему онај који то не жели
 
Obsequium amicos, veritas odium parit.
Угађање ствара непријатеља, истина мржњу.