Подешавање ширине колоне и висине редa

Ширина колоне и висина редова може се подешавати мишем, када нам се на екрана појави показивач миша у облику стрелица лево-десно (за одређивање ширине колоне) или горе-доле (за одређивање висине реда). Миш се позиционира измеду 2 колоне или 2 реда.  

Аутоматско обликовање податакa

Наредба за аутоматско обликовање података је доступна преко менија Format > AutoFormat.

Након активирањa ове команде на екрану нам се приказује следећи прозор

Притиском на типку Options прозор се проширује да би приказао неке од могућих опција за обликовање:

У кућици Formats To Apply означимо/уклонимо квачицу у кућици Width/Height (Ширина/Висина) те на тај начин активирамо/ уклонимо аутоматско подешавање ширине и висине ћелија. Аутоматско обликовање у суштини мења облик бројева (Numbers), ширину колона (Width), висину реда (Height), облик слова (Font), боје (Patterns) и оквире за означено подручје, осим ако се одлучите да не желите користити нека од ових подручја те их квачицама не означите.

Наредба примењује предефинисану комбинацију уређивања (која је уграђена у сам програм) на селектовано подручје ћелија. Ако је селектована само једна ћелија програм аутоматски бира све околне ћелије које су окружене празним ћелијама те такође и на њих примењује аутоматско обликовање. Ова наредба није доступна ако је радни лист заштићен.

Оператори у формулама

У Excel-овим радним листовима можете да изводите операције са врло различитим подацима. Операције представљају врсту операције коју желите да изведете над елементима формуле и ћелији. Excel пружа четири различите врсте оператора у зависности са каквим типом података радите. Подела изгледа овако:

·     Аритметички оператори – помоћу њих вршимо различите математичке операције:

о    множење ( * ) - пример: 3*2

о    дељење ( / ) - пример: 30/6

о    сабирање ( + ) - пример: 5+5

о    одузимање ( - ) - пример: 10-5

о    степеновање ( ^ ) - пример: 2^3 (исто би било 2*2*2)

о    проценат ( % ) - пример: 10%

·     Текстуални оператори - имамо један оператор:

о    спајање стрингова (& - ampersand) - спаја један или више стрингова у јединствени стринг. Пример: "прва" & "друга" резултат "првадруга"

·     Оператори упоређивања – помоћу њих вршимо упоређивање две вредности у ћелијама. Као резултат ових операција добијамо логичку вредност, TRUE или FALSE:

о    једнако ( = ) - пример: А4=B2

о    веће ( > ) - пример: А4>B2

о    мање ( < ) - пример: А4

о    веће или једнако ( >= ) - пример: А4>=B2

о    мање или једнако ( <= ) - пример: А4<=B2

о    различито, није једнако ( <> ) - пример: А4<>B2

·     Оператори референци – помоћу њих вршимо креирање распона ћелија (скупа ћелија) за прорачуне у формулама:

о    двотачка ( : ) - добијање једне референце од референци које се налазе између наведених - пример: А4:А7 (спајање у скуп ћелија све ћелије у опсегу од А4 до А7, укључујући и њих саме)

о    зарез ( , ) - представља операцију уније, спаја вишеструке референце у једну референцу - пример: СУМ(А4:А7, C3:C8)

Адресирање ћелија (релативно и апсолутно)

Апсолутна адреса ћелије у нпр. ступцу C и реду 7 изгледа овако: $C$7. Релативна адреса исте ћелије изгледа овако: C7. Разлике између апсолутне и релативне адресе постају видљиве приликом копирања формула у суседне ћелије.

Нпр. имамо формулу у ћелији D5

-     ако формула у тој ћелији садржи адресу у апсолутном облику (нпр. на ћелију $C$7), тада се та апсолутна адреса ($C$7) неће променити приликом копирања формуле из ћелије D5 у било коју ћелију.

-     ако формула у тој ћелији садржи адресу у релативном облику (нпр. на ћелију C7), тада се та релативна адреса (C7) мења и прилагођава се ћелији у коју копирамо формулу нпр. ако формулу из ћелије D5 копирамо у ћелију D6 (значи, помак за једно место у десно), тада ће се адреса C7 из формуле променити у C8 (такође помак за једно место у десно) нпр. ако формулу из ћелије D5 копирамо у ћелију Е9 (значи, помак за једно место према доле и четири места у десно), тада ће се адреса C7 из формуле променити у D11 (такође помак за једно место према доле и четири места у десно) исти принцип вреди и за све остале случајеве помака - према горе, лево, комбинације, ...

Коришћење простих  формула

MS Excel нуди огроман број могућности и опција за израчунавања података у радним листовима. Израчунавања се врше по вашим, кориснички унесеним формулама или преко уграђених функција које се такође могу комбиновати у вашим формулама. Формуле представљају веома моћно средство при врло сложеним анализама и моделовању, помоћу креирања система радних табела. У једном функционалном систему радних табела, промена вредности у само једној ћелији доводи до глобалних промена у целој табели.

Шта је формула у Excel-у? Па није ништа друго до, низ математичких оператора (+, -, *, / итд.) и вредности, а обавезно почиње знаком једнако (=). Овако конципирана формула у ћелији као резултат даје нову вредност. Да би нам олакшао унос и време, Excel већ поседује стотине уграђених формула које се зову функције - о функцијама ћемо касније.

Сам унос формуле можете вршити или у самој ћелији, или у линији за формуле. Када уредите формулу, у ћелији ће се приказивати израчуната вредност, да би видели формулу кликните два пута у ћелију. Када ово урадите изворне ћелије ће се приказати обојених ивица, и сада их можете преуређивати једноставним премештањем.

Aко се у пољу Е3 налази број 10, а у пољу F3 налази број 2  

Уметање функција у ћелије

Да би нам олакшао унос и време, Еxcel већ поседује стотине уграђених формула које се зову функције. Једна од најједноставнијих функција (вероватно, и најупотербљивија) је функција SUM, која је и системски уграђена у Стандард палету алатки преко дугмета "AutoSum". Најбоље објашњење рада са функција је преко функције SUM, ево и примера (слика доле).

У ћелију C2 унесите први сабирак, а у ћелију C3 унесите други сабирак, селектујте ћелију C4 и на палети Стандард притисните дугме "AutoSum". Пошто се ћелија C4 налази испод претходне две, Excel претпоставља да њих желите да сумирате, те око њих оцртава испрекидану анимирану линију. Истовремено у ћелији C4 појављује се функација SUM и то са унетим параметрима, тј. адресом датог блока ћелија. У нашем случају то је : =SUM(C2:C3)

На вама је да проверите само да ли је Excel добро "проценио" блок ћелија, уколико није, једноставно исправите референце ћелија. Имајте на уму, да уколико имате податке и у колони, и у редовима, функција "AutoSum" ће извршити сумирање по колони.

Израђивање једноставних формула

Формуле у Microsoft Excelu покрећу се тако да једноставно у тоолбару са алатима кликнете на икону или у менију одаберете Insert > Function. Појавиће се прозор са понуђеним функцијама. У прозору су понуђене већ неке најчешће кориштене функције.

Једним кликом на функцију на крају прозора појављује се синтакса и кратко објашњење што та функција ради. Ако се жели одабрати ту функцију два пута кликнете на њу и појавиће се нови прозор.

У прву линију треба унети вредност из табеле или једноставно уписати број.

Ако уносите вредности из табеле тада једноставно мишем одаберете ћелију или ћелије. У средини прозора поновно се појављује објашњење функције, а на крају се прикаже резултат формуле.

Ако нисте сигурни шта смете све унети као аргумент функцији, кликом на знак питања, у самом левом углу, позивате Help (Помоћ). Приказаће се поново објашњење функције, синтакса и примери аргумената.

Функција се може унети и тако да се у тулбару Formating унесе прво знак једнакости, затим назив функције и заградама одвојите аргументе. Аргументи могу бити:

-     Константе - представља неку сталну вредност (нпр. 5, "Јабука", ...)

-     Адресе ћелија - набрајају се ћелије једне за другом (као сепаратор ћелија се користи тачка-зарез ;)

-     Опсег ћелија - представља распон који се означава мишем (зада се адреса прве ћелије, па се напише двотачка, па адреса задње ћелије у распону)

-     Израчуната вредност неке друге функције - представља неку вредност добијену у некој другој формули која се онда користи у тренутној формули за поновно добијање неког новог резултата

Пример једноставне формуле:

=SUM(D2;D3;D4;D5;D6;D7;D8;D9;D10;D11;D12;D13;D14) - приказан помоћу адреса ћелија

=SUM(D2:D14) - исти пример, али приказан распоном ћелија.  

Избор података за приказивање помоћу графикона

Изабрати податке за приказивање у графикону може се на више начина:

1. селектовање целог реда - кликнути левом типком миша на број реда и тиме се селектује цео ред.

2. селектовање целе колоне - кликнути левом типком миша на слово колоне и тиме се селектује цела колона

3. селектовање делова табеле - поставите курсор миша на место одакле желите селектовати. Кликнемо леву типку миша, држимо је и вучемо миш држећи притиснуту леву типку миша док се не селектује део који смо желели означити и ту пустимо типку миша.Тада је тај део селектован.

4. селектовање несуседних делова табеле се ради у неколико корака

-     прво се селектује део као у кораку 3.

-     затим се курсор миша постави на почетка другог дела који желимо селектовати

-     ту притиснемо и држимо притиснуту типку Control (CTRL) и притиснемо леву типку миша, држимо је и вучемо га до год не селектујемо и други део.

-         пустимо леву типку миша, али настављамо држати типку CTRL док не селектујемо све делове.