Основна школа Ђура Јакшић

Десет савета како да се снађете у школским проблемима свог детета

Кад ђак попусти у школи

Како да се снађемо у школским проблемима детета? Они су тако бројни и различити да је то тешко и стручњаку, а камоли родитељима. Понекад немају времена, а понекад стрпљења. Тешко је и учитељу или наставнику. Али је ипак најтеже самом малом ђаку.

Најчешће све почиње безазлено: споро ради домаће задатке, тешко памти слова, не може да се концентрише. Склони смо да се тешимо: „Још је мали, научиће“. У том тренутку тешкоће је лако приметити и исправити. Али ако их пренебрегнемо, оне се касније само множе, а један проблем вуче за собом неколико других. Стални неуспеси толико обесхрабрују дете да тешкоће прелазе с једног предмета на други. Дете се предаје, почиње да се сматра беспомоћним и на крају само себи каже: „Никад ми то неће поћи за руком!“ Стога се не уљуљкујте да ће све проћи само од себе. Предузмите све што је у вашој моћи.

Прво - не гледајте на настале тешкоће као на личну трагедију, не очајавајте и, што је главно, трудите се да не покажете своје огорчење и незадовољство. Имајте на уму да је ваш главни задатак да помогнете детету.

Друго - спремите се на то да вам предстоји дуготрајан рад с дететом јер оно само, у овом тренутку барем, није за то способан.

Треће - ваша главна помоћ се састоји у томе да поткрепите његову сигурност у сопствене снаге, да пробате да га ослободите напетости и осећаја кривице за неуспех. Ако сте презаузети, па уловите само понеки тренутак да га питате како му иде и изгрдите га, тиме му нимало не помажете, већ само изазивате нове проблеме.

Четврто - заборавите чувену фразу: „Шта си данас добио?“. Не захтевајте да вам одмах исприча како је било у школи, нарочито ако је разочаран или огорчен. Оставите га на миру, сам ће вам све испричати ако буде сигуран у вашу подршку.

Пето - не разговарајте с наставницом о дететовим проблемима у његовом присуству. Никада не грдите дете пред друговима из разреда. Такође не треба се одушевљавати успесима друге деце, а његове ниподаштавати.

Шесто - треба да се интересујете за домаће задатке само када му ви помажете да их уради. Кад заједно радите домаћи, морате да се наоружате стрпљењем.

Приликом израде домаћих задатака држите се правила да никад не радите више пола сата без паузе. Одредите и ко ће са дететом да ради, мама је емотивнија и лако може да повиси глас, док је тата строг, али сталоженији.

Седмо - немојте се устручавати да замолите наставника или учитеља да прозове дете само кад се само јави, да не истиче пред свима његове грешке и не наглашава неуспехе. Детету је потребна помоћ и једне и друге стране.

Осмо - радите само на „позитивној мотивацији“. Бодрите и хвалите малишана за најмањи, макако безначајан успех. Најважније је да га наградите за труд и то не само на речима. У противном, дете ће помислити да нема сврхе да улаже напор јер то нико не примећује и не констатује.

Девето - деци с тешкоћама у учењу неопходан је прецизан дневни распоред. Таква деца су обично расејана и нимало смирена, што значи да им није лако да се држе одређеног режима. Ако малишан ујутру тешко устаје, немојте да га дрмусате и пожурујете; много је боље да навијете будилник барем 15 минута раније.

Дајте му извесну слободу (рецимо, пустите га да легне у десет уместо у пола десет). Веома је битно да један дан у седмици (најбоље недељом) дете буде растерећено сваке обавезе, нарочито за време распуста.

Десето - веома је битно да благовремено и правилно спроведете мера за побољшање успеха у школи. Стога се обавезно консултујте са стручњацима: психологом, логопедом, педагогом или лекаром.

Извор Блиц