Ваша страна

Пошаљите нам своје приче или песме а ми ћемо их након провере подобности за објављивање на овом сајту (јер имајте на уму ово је сајт једне основне школе) објавити на овој страни. Будите креативни ...

webmaster Jelena

ИНСЕКТИ, БИЉКЕ И ЉУДИ

Инсекти, биљке и људи ту су стотинама лета,
без те скупине не би било ни овога света.
Сваки од њих своју функцију има,
јер само тако у овом свету штима.

Инсекти мали, лепи, ружни и љигави,
то су лептири, пчеле, муве, а богами и буве.
Живе и налазе се свуда
пошто немају памети понашају се као скупина луда.

Биљке са плодом или без плода
служе за храну или за одећу, ако тако налаже мода.
Неке су бескорисне, а неке служе за лек,
неке су лепе и укусне, а неке ружне, горке и бљек.

Људи су нека чудна бића
већином су добри, али знају да буду гори и од најгорег пића.
Бели, црвени, жути, високи и ниски
понекад у свађи, а већином блиски.

Сви се они у животу муче
и целог живота о опстанку уче.

Рајков Николина III

ПЕСМА О ПРОЛЕЋУ

Долетело је са бубамарама,
поиграло се својим шарама.
Обрадовало све људе света
-цвећем, што предивно цвета.

Пролеће наше мило,
где си се до сада крило?

Покажи нам лале,
Нарцисе мале и зумбуле плаве.
А ми ћемо пчелице позвати,
са нама кроз ливаде трчати,
са мравима се играти
и песму о теби певати.

Пролеће наше мило,
Где си се до сада крило?

Ђурђев Жарко III


ПЧЕЛИЦА

Вредна пчелица
брзо лети на цвет
да сакупи полен
да направи укусан
и сладак мед.

Да почасти дечицу,
да би дечица мила
увек здрава била.

Новаковић Алекса III


ИНСЕКТИ, БИЉКЕ И ЉУДИ

Од почетка времена
зачаран је круг,
свако неког једе
и ланац је дуг.

Када киша пада,
када сунце сија,
то биљкама веома прија.

То је храна која њима треба
да порасту од земље до неба.

И оне су неком спас,
без њих се у ланцу
зауставља раст.

Животиње разне
у ланцу су битне
биле дивље,
питоме,
крупне или ситне.

Нико права нема
да тај круг квари,
природа се труди
да остане прави.

Што је битно,
што је важно,
што би човек требао да зна,
у том ланцу ништа није лажно.
Свако може да узме,
али мора и да ДА.

Сараволац Никола III

ПРОЛЕЋЕ

На једној ливади живе бубе
засвирале су пролећне трубе.

Цврчак цврчи, скакавац скаче,
свирајте трубе, свирајте јаче.

На ливади живи један маслачак,
са жутом главом, зеленим вратом,
клима главом, поздравља цвеће
-Стигло је пролеће.

Наиђе дечак, седе у траву,
задовољно запева песму
пролећу у славу.

Котоган Марко III


ПРОЛЕЋНИЦА

Сваког дана, кажем ти,
лете неки инсекти:
лептир, пчеле и комарци,
то пролећни стижу знаци.

По шумама срна шета,
а пољима цвеће цвета:
љиљан, лала и маслачак,
чекају на сунчев зрачак.

Ујутру кад свиће дан,
пробудим се радостан.
Голубица, славуј, шева,
Под прозором мојим пева.

Штејмец Игор III


ПРОЛЕЋЕ

Пролећем се буде птице и цвеће.
Тад и људи блистају од среће.

Кад погледе усмере облаку светлом,
сунце се насмеје пролећу лепом.

У пролећу расту висибабе беле,
свако дете хоће да их бере.

Букетима белим радују се маме,
пожеле и оне да их праве саме.

У пролећу дивном, мени срце игра,
зато једва чекам да будем ко чигра.

Мимић Дуња III


ИНСЕКТИ, БИЉКЕ И ЉУДИ

Један шарени лептирић,
слетео на црвени каранфилић.
Маја убрала цвет
и лептир дошао у њен свет.

Једна мала бубамара
налетела на жутог мрава,
покрила их зелена трава,
па их није могла наћи Маја.

Једна мала пчелица
била велика вредница.
Маја није смела прићи њој,
јер је отишла у свој рој.

Стојков Драгомир III

Мој тата, добри тата,
не треба ми твоја плата.
Дођи тата сад код мене 
окице моје већ су снене.
Жури тата нашој кући
од зевања ја ћу пући.
Меца спава, куца ћути, 
који ли су твоји пути?
Дођи тата, жури мени, 
и лавићи већ су снени.
Дођи тата љуби мене,
окице су моје снене.
Сањам тебе поред себе
ал ми срце нешто зебе.
Дођи тата покриј мене,
Окице су моје снене.
Дођи тата,
мој тата, добри тата!

Бранислава Томашев

Моји снови

Реците ми, ако знате,
Како жапче јутром зева?
Како змија трља очи,
Коју песму мрав пева?
Ја одговор знам сваки,
Јер снови су моји лаки.
Моји снови лете светом,
Најчудније земље ходе...
Ту птичице џемпер плету
И на глас се смеју роде.
Корњаче сад трку воде,
Мишић један гоблен боде.
Сањам сунце сво шарено,
Чешкам маче баш малено, 
Сањам снег сав у боји,
Такви су сви снови моји.
Цветић један пољем шета,
а јежића боли пета.
Мецу малог боли тиба,
Зубић вади једна риба.
Мрак је бео као пена,
Смешка ми се свака сена.
Све је лепо, све је лако,
Баш до зоре могу тако.
Ето јутра, јао, јао,
Ко је први сад устао?
Да л је кока, ил је пиле,
Куца, маца, да л сад зна се,
Ил је можда морско прасе?
Такве снове сањам ето,
Ту свак воли сваког, зна се.
Ратови се ту не воде,
Већ сви срећни земљом ходе.

Бранислава Томашев
III награда - Фестивал хумора за децу

Шта ми се догађа?

У мом срцу,
И у мојој глави,
Завладао неки немир плави.
Плаво је око,
И коса плава,
Плаво је небо,
И дечак што спава.
Он мирно спава,
А мене боли глава,
Кад угледам његова
Два ока плава.

Ивана Русинков 

Песма мојој школи

У тој школи званој Ђура
најдража је фискултура,
мали одмор и велики,
фазон фора и још по неки
и наравно ЧОС!
Музичко па техничко,
физика и хемија,
онда мало историја
затим географија
и наравно ЧОС!
Ликовно се добро шара,
од матиша боли глава,
српски мора да се учи,
биологија нас мучи
и наравно ЧОС!
Оста инглиш да се спика,
сада знамо сто језика,
секције су вишак мука,
доста нам је свих наука
и наравно ЧОС!

Нина и Филип Шибул

Цвет

Летела је бубамара,
Са цвета на цвет.
Остаде јој једна шара,
На латици крај бумбара.

Цвет је тако добар био,
па је шару од свих скрио.
Сутра ће му она доћи,
јер без шаре неће моћи.

Цвет ће врло мио бити,
шару ће јој поклонити.
И захвална цвету том,
вратиће се бубамара 
у свој скромни дом.

Ивана Русинков

Ko kaже да само учитељица
дивно срце има,
пажљива је и нежна 
према свима?

Ко каже да су само учитељице
љубазне и благе према ђацима?
увек насмејане и добре 
мојим вршњацима?

Ко каже да су учитељи
строги, мргодни и нервозни,
да су страх и трепет
у свакој школи?

Ја учитеља имам,
стрпљивог и пажљивог,
драгог нама свима,
а непознатог осталим разредима.

Из његових очију зрачи
љубав као планина,
а из срца се шири топлина
упућена свим малишанима.

Нек свако дете ужива
у чарима учитељице коју има,
а ја ћу да пркосим свима
јер дивног учитеља имам.

Јована Попесков, III разред
III награда, литер.конкурс М.Антић

Имам једну мацу,
права је дама.
Дан и ноћ,
чека свог драгана.

Бркове глади,
шапице мије.
Сигурно се заљубила,
Ил шта ли је?

Александра Станкић, III разред

Моја песмица

Ја сам Јован
добар ми је слоган
Учити, учити и само...
их... и само бих вам реко!!!
то већ измисли неко.!!!
Или Змај Јова иста су нам слова,
можда је и Ђура иста нам је тура,
од куће до школе, сви ме ђаци моле
немој чолеее бежати из школе већ пиши пароле,
"наставници сви те воле."

Јован Сувајџић III/3