ЈОШ ДЕТАЉНИЈЕ О ТАБЕЛАМА 

Наши текстуални документи могу у себи садржати и разне табеле. Wоrd нам омогућава да, веома једноставно, направимо различите врсте табела. 
Креирање табеле
Креирање табеле се у Wоrd-у може извести на три начина. Један начин је да се употреби иконица на стандардном менију са иконама. Када се кликне на њу, добија се могућност да се, покретањем миша, уз притиснут леви тастер миша, изабере жељени број редова и колона у табели. Други начин, који се много чешће користи, јесте избор менија Table и опције Insert Table. На прозору који се отвори потребно је да наведемо број колона (Number of Columns) и број редова (Number of Rows) колико желимо да наша табела има и да, након тога, кликнемо на ОК. Трећи начин, који је уједно и најтежи, подразумева цртање табеле директно на радној страници и у овом тексту неће бити приказан.
Рад са табелама биће објашњен на једном примеру у коме се могу пронаћи оне опције које се најчешће користе у креирању и уређењу табела. На слици 4 је дата табела кроз чију израду ћемо се упознати са најчешћим опцијама у раду са табелама.
Слика 4.
Први корак у креирању табеле је да одредимо колико редова - односно колона има у тој табели. Код одређивања потребног броја редова и колона једноставно ћемо да пребројимо колико има редова од врха до дна колоне. Битно је смо да се броји на оној линији где има највише редова. Исто важи и за колоне. У табели са слике 4 може се избројати 6 редова и 7 колона. Након тога бирамо мени Table и у њему опцију Insert Table и унесемо, у пољу Number of Columns број 7 и у пољу Number of Rows број 6, пошто толико имамо редова и колона.
Када се кликне на дугме ОК, појавиће се мрежа која је приказана на слици 5. Појавила се, дакле, табела коју можемо обликовати у складу са нашим потребама (рецимо, као на слици 4). Може се видети да је ширина свих ћелија (Cell) у табели подједнака и прилагођена је укупном размаку између десне и леве маргине, а и висина свих ћелија је једнака и прилагођена је величини слова којим се пише.

Ради лакшег објашњавања, колоне и редови табеле биће означени бројевима, односно словима (слика 6).
На основу ових ознака моћи ћемо лакше да пратимо где се треба урадити нека од операција. На пример, ознака D3 представља ћелију која се налази у четвртом реду и трећој колони.
Након креирања мреже за табелу, приступићемо подешавању ширине појединих колона (а, ако је потребно и редова), што се може извести на два начина. Ако табелу креирамо "из главе", дакле, сами је смишљамо, а не користимо неку која је већ нацртана, онда се ширина колона подешава визуелно. Показивачем миша, поставимо се на линију која радваја две колоне, на крај оне колоне коју желимо да проширимо или смањимо. Тада показивач миша добија изглед као на слици 7.

Када смо се поставили на жељено место, кликнемо и задржимо притиснут леви тастер миша и одвучемо линију која дели две колоне улево, ако смањујемо, односно удесно, ако повећавамо ширину колоне. Овакав поступак можемо да применимо над свим колонама и није га потребно посебно објашњавати, јер је веома једноставан. 
Други начин да одредимо ширине колона (и редова) применићемо онда када желимо да у Word-у нацртамо табелу коју имамо нацртану на папиру - односно, којој знамо димензије колона и редова. Овај начин је прецизнији и биће детаљније објашњен. У табели која је приказана на слици 4, ширине колона су следеће: колона 1 - 0.8cм, колона 2 - 2.1 cм, колоне 3,4,5 и 6 - 1.4cм и колона 7 - 1.5cм.
За одређивање димензије колоне (и реда), наравно, прво је потребно да маркирамо колону (односно ред) над којом желимо да извршимо подешавање. Ако је реч о целој једној колони, на пример нека је то наша колона 1, онда се поставимо мишем непосредно изнад те колоне, тако да показивач миша добије облик који је приказан на слици 8.

Када смо то постигли, потребно је да кликнемо и цела прва колона биће изабрана (зацрниће се све ћелије у њој). Следећи корак је избор менија Table и опције Cell Height and Width.
Може се уочити да овај прозор има два језичка - један се зове Row и служи за подешавања над редовима, а други се зове Columns и служи за подешавање над колонама.
Пошто смо изабрали колону, активна нам је картица Columns. Прелазак на картицу Row се врши кликом на језичак Row. 
На картици Columns можемо извршити два подешавања: можемо да подесимо ширину колоне у пољу Width of Column 1 (Column 1 пише зато што је изабрана прва колона) и можемо да подесимо колико је празног простора од линије табеле (леве ивице колоне) до почетка писања текста. Овај параметар се иницијално поставља на 0.38 cм. На кориснику је да одреди величину овог параметра у складу са својим потребама. У случају са слике 43, вредност овог параметра је 0.1cм. 
Поље за ширину колоне је у нашем случају постављено на 1.45 cм и исто је за све колоне (пошто су, пре подешавања, све оне исте величине). У нашем случају у ову колону уписујемо вредност 1.1 cм. Ова вредност се може поставити и кликом на стрелице према горе и доле десно од броја 1.45, при чему се врши повећавање, односно смањивање броја у кораку од 0.1cм. Ако желимо да напишемо неку међувредност (на пример 1.23cм), онда ту вредност једноставно са тастатуре унесемо у поље за ширину колоне.
Када смо звршили жељено подешавање, кликнемо на ОК и прва колона ће прихватити подешавање које смо направили. Потребно је напоменути да се подешавање за размак текста од ивице колоне односи на целу табелу, а не само на једну колону.
Избором опције менија Table Cell Height and Width и језичка Row можемо подешавати и параметре за редове.
Изабран је, у овом случају, пети ред (Height of Row 5). У нашем случају нећемо вршити никаква подешавања над редовима, али ће бити објашњено шта све може да се направи.
Пре свега можемо да дефинишемо да ли се висина реда одређује аутоматски или на неки други начин. Кликом на стрелицу десно од текста Ауто видимо листу понуђених опција.
Опција Auto служи да се подеси аутоматска висина реда - дакле, ако се уносом текста у ред премаши висина реда, он се аутоматски проширује - повећава.
Опција At Least (најмање) служи да се дефинише минимална висина реда. Наравно, уколико се појави ситуација да унесени текст премашује подешену величину, онда се ред аутоматски повећава. Опција Exactly (тачно) служи да се ред фиксира на одређену висину, од које не може бити ни мањи ни већи. Уколико се, приликом уноса текста деси да се премаши дефинисана величина реда, он се не повећава, већ се текст који се куца више не види на екрану.
За опције At Least и Еxactly се, у пољу At, може дефинисати колика је најмања, односно тачна величина реда. У овом пољу се уноси вредност коју желимо да наш ред има и иза тога се упише cм (ако се то не направи, Wоrd ће подразумевати величину у тачкама (pt). 
Поље Indent from Left дефинише удаљеност прве колоне табеле од леве маргине.
Група опција Aligment служи нам да подесимо поравнавање табеле у односу на маргине (а не текста у табели). Овде се може изабрати лево поравнавање табеле (Left), центрирање (Center) и десно поравнавање табеле (Right). 
Опционо дугме које се зове Allow Row to Break Across Pages, уколико је изабрано (у квадратићу је H) омогућава да се, уколико је реч о већем реду и ако се тај ред нађе на прелому странице, изврши "преламање реда" - тако да један његов део остане на претходној а други да буде на следећој страници. Уколико је ова опција искључена, преломи реда неће бити дозвољени.
Подешавање ширине друге колоне извршићемо на исти начина ко и за прву, само што ће њена ширина бити 2.1cм. 
Сада следе 4 колоне чија је ширина иста. Ово подешавање можемо да изведемо на досада описани начин, тако што ћемо да подешавамо димензије за сваку од колона посебно. Ипак, практичнији и бржи начин је да се та подешавања изврше за све 4 колоне одједанпут. Дакле, потребно је да изаберемо, одједанпут, колоне 3, 4, 5 и 6. То се постиже тако што се поставимо изнад треће колоне (да показивач миша добије облик са слике 8), притиснемо на леви тастер миша и, држећи га притиснутим, одвучемо миш удесно, до шесте колоне и тада пустимо леви тастер миша. Сада су изабране све 4 колоне. Даљи поступак што се тиче подешавање ширине колона исти је као што је и описано раније, с тим да ће се постављена ширина односити на све 4 колоне.
Подешавање последње колоне врши се на већ описани начин. Након ових подешавања, мрежа за табелу изгледа као на слици 9.

Након подешавања димензија колона прелазимо на дефинисање изгледа линија за табелу. Прво ћемо изабрати целу табелу. Постоји неколико начина да се ово изведе. Један је да се показивач миша постави изнад прве колоне тако да добије изглед са слике 8, затим да се кликне на леви тастер миша и да се, уз притиснут леви тастер миша дође до горњег дела последње колоне и ту пусти леви тастер миша. Други начин је да се поставимо испред првог реда у табели, тако да се показивач миша претвори у стрелицу која показује према десно (унутар леве маргине). Онда се кликне и задржи леви тастер миша, одвуче се показивач миша до последњег реда и онда се пусти леви тастер меша. Трећи начин, можда и најпрактичнији је да се поставимо било где у табелу (кликом миша на неку ћелију), па да након тога изаберемо мени Table и опцију Select Table. У сва три случаја резултат је исти - табела је изабрана - зацрњена је.
За подешавање стила линије за ивице треба изабрати мени Format и опцију Borders and Shading.
Са слике се може уочити да овај прозор има три картице (Borders - границе, Page Border - граница странице и Shading - осенчење) које се позивају кликом на одговарајући језичак.
Иницијално је активирана картица Borders. Овде централно место заузима група опција Line. Понуђена је варијанта None - када нема никакве линије и група Style, где се нуде различити стилови линија - једна линија различитих дебљина, двострука линија, испрекидана линија и сличино.
Са ове слике (односно прозора) потребно је схватити и значење поља Preview. На том месту бирамо над којом ивицом табеле се врши подешавање стила линије. Најбитније је да се увек има у виду шта је изабрано (што се тиче табеле). Ивице у пољу Preview ће, у зависности од тог избора, имати различито значење. 
У нашем случају, изабрана је цела табела. Дакле, лева ивица у пољу Preview је у ствари лева ивица колоне 1 (прве леве колоне наше табеле. Десна ивица у пољу Preview је десна ивица седме колоне (задње колоне наше табеле). Горња ивица у пољу Preview је горња ивица првог реда (првог реда наше табеле) и доња ивица у пољу Preview је доња ивица шестог реда (задњег реда наше табеле). Вертикалне линије у пољу Preview престављају вертикалне границе свих колона у унутрашњости табеле (од десне ивице прве колоне до леве ивице седме колоне), док хоризонталне линије представљају горње и доње ивице од доње ивице првог реда до горње ивице шестог реда.
Уколико желимо да лева ивица наше табеле буде као на слици 4, потребно је да, у пољу Preview, кликнемо на леву ивицу и да у пољу Style изаберемо опцију двоструке линије, а на листи опција Width линију испред које пише 1 1/2 pt. Исто ово требамо да направимо и над десном, горњом и доњом ивицом наше табеле. За подешавање танких линија унутар наше табеле, потребно је да, у пољу Preview кликнемо на хоризонталну (а после и на верикалну) унутрашњу ивицу и да подесимо, линију дебљине 3/4 pt на већ описан начин. 

Ради једноставнијег разумевања поља Preview, оно је приказано на слици 10, са назначеним елементима.
Наравно, треба имати у виду да се реч "табеле" на слици 10 односи у ствари на оно што је одговарајућа ивица изабраног дела табеле коју израђујемо. Приликом избора адекватне ивице, најбоље је да се кликне мишем на места одакле полазе стрелице на слици 10.
Када смо завршили подешавања линија (вредности које су дате су у склади са нашим примером) потребно је да кликнемо на дугме ОК. 
Након тога ће наша табела да има изглед са слике 11.
Сада су дефинисане ивице и унутрашње линије табеле. Остало је да дефинишемо двоструку линију испод другог реда наше табеле. Да би смо то направили, прво ћемо да изаберемо други ред наше табеле, тако што ћемо се мишем поставити лево од ћелије Б1 (према ознакама са слике 6), тако да се показивач миша промени у дијагоналну стрелицу чији врх показује удесно и кликнути. Цео други ред ће да се зацрни. 

Након тога бирамо мени Format и опцију Borders and Shading. Отворен прозор за један ред има своју горњу и доњу ивицу, али између те две ивице нема никаквих линија (да их има, онда то не би био један већ два реда) и уцртан је изглед ивичних линија изабраног реда. Лева и десна ивица у пољу Borders (двострука линија) односе се на леву ивицу ћелије B1 и на десну ивицу ћелије B7. 
Вертикалне линије (једноструке) се односе на ивице свих осталих ћелија - од десне ивице ћелије B1 до леве ивице ћелије B7. Горња и доња ивица у пољу Borders (једноструке) односе се на горњу и доњу ивицу свих ћелија од B1 до B7 - горња и доња ивица другог реда.
Уколико желимо да доња ивица другог реда буде двострука линија, потребно је да кликнемо мишем на место одакле почиње стрелица за доњу ивицу табеле на слици 10 у пољу Preview и да у пољима Style и Width изаберемо линију дебљине 1 1/2 pt. 
Након овог подешавања, кликнемо на ОК и наша табела добија изглед са слике 12.

На примеру који је дат (слика 4) може се уочити да су прва два реда засенчена. Да би смо то извели потребно је да изаберемо прва два реда (поставимо показивач миша испред ћелије А1, кликнемо, држимо притиснут леви тастер миша, дођемо показивачем испред ћелије B1 и пистимо леви тастер миша). Након тога бирамо мени Format, опцију Borders and Shading и, након отварања прозора за ову опцију, кликнемо на језичак Shading. На отвореном прозору можемо подесити опције засенчења, боју текста и боју позадине у табели. Није потребно да се посвећује посебна пажња варијантама избора које су доступне у овој опцији, јер се сва подешавања могу пратити и преко поља Preview, које се налази у доњем десном углу прозора.
У нашем случају, потребно је да са листе Fill или Style изаберемо неку вредност засенчења - на пример 10%. Избором ове вредности и кликом на дугме ОК након тога, наша табела добија изглед са слике 13.

Остало је још да укинемо линије између ћелија А1 и B1, А2 и B2 и ћелија А7 и B7. Пошто су прва два пара ћелија један уз други, онда ћемо да изаберемо заједно ћелије А1, А2, B1 и B2 (кликне се и држи притиснут леви тастер миша у ћелији А1 и повуче се миш тако да се зацрне све 4 поменуте ћелије). Након тога се бира мени Format, опција Borders and Shading, у пољу Borders се изабере хоризонтална линија табеле (објашњено на слици 10) и у пољу Line изабере се опција None. Ово се понови и за ћелије А7 и B7, па је након тога изглед табеле као на слици 14.

На крају приступамо спајању ћелија А3, А4, А5 и А6. То се ради тако што се поменуте ћелије маркирају, изабере се мени Table и, у њему, опција Merge Cells. Резултат те операције је изглед табеле као на слици 15. 
Овом опцијом смо могли обавити и уклањање линија између А1 и B1 - дакле, спајањем та два реда у један.

Остало је још само да се упише садржај табеле, уз одговарајуће подешавање параграфа, величине и облика слова, што је раније већ описано. Кретање кроз табелу је једноставно, било постављањем на жељену ћелију кликом миша на њу, било коришћењем стрелица за покретање курзора или тастера табулације (табулатора). 
На тај начин смо решили жељени пример и дошли смо до табеле са слике 4. У наставку ће бити описно још неколико операција које се често користе приликом рада са табелама. 
Уколико се поставимо на било које друго место у тексту, даље од табеле коју смо већ направили, опција Table, Insert Table омогућиће нам да направимо нову табелу. Може се десити да се, када смо направили табелу, појави потреба за додавањем нових редова. То се може извести постављањем курзора непосредно испод табеле, и избором опције Insert Rows у менију Table. У отвореном прозору је потребно да се унесе број редова које желимо да додамо нашој табели и да кликнемо на дугме ОК.
Иста опција се користи и када желимо да додамо нови ред унутар табеле. У том случају бирамо ред испред кога желимо да додамо нови, изаберемо мени Табле и опцију Insert Rows. Сада се додаје само један ред. Ову опцију понављамо онолико пута колико редова желимо да убацимо.
Опис опција уноса нових редова у потпуности се односи и на унос нових колона, само што се, уместо опције Insert Rows бира опција Insert Columns.
Брисање реда (или колоне) ради се тако да се изабере ред (или колона) коју желимо да избришемо и са менија Table изабере се опција Delete Rows (Delete Columns).
Супротно опцији Merge Cells, која служи за спајање више ћелија (по хоризонтали) у једну, постоји и опција Split Cells, која служи да се једна од ћелија издели на више делова. За примену ове опције потребно је да се маркира ћелија коју желимо да изделимо, након тога да се изабере мени Table и опција Split Cell. Овим поступком се добија прозор у коме се наводи на колико делова желимо да поделимо изабрану ћелију.
Још једна операција која је занимљива за рад са табелама је сортирање табеле. Често се дешава да имамо потребу за сортирањем табеле по некој од колона (у случају са слике 4 - по имену града или по некој другој колони). То се може извести маркирањем редова које желимо да сортирамо (у нашем случају редова 1-4 или, по ознакама, C, D, Е и F) и избором менија Table и опције Sort.
На отвореном прозору се види да се, у првом реду дефинише: по којој колони се сортира (поље Sort By), који је тип (Type) те колоне (датум, текст или број) и дефинише се да ли ће сортирање бити у растућем (Ascending) или опадајућем (Descending) редоследу - од најмањег према највећем или од највећег према најмањем.
Могу се уочити и поља која се зову Then By. Ова поља служе за додатне критеријуме сортирања. На пример, ако се при првом сортирању појаве два члана који имају исту вредност, онда можемо (али не морамо) да дефинишемо и неки додатни услов - на пример, по имену града и тако укупно, осим основног критеријума, још два услова. Када се подесе критеријуми, кликне се на ОК и табела ће се сортирати по датом критеријуму. После тога се, ако је потребно, изврше преправке (на пример, можда су редни бројеви испретурани или линије нису онако како желимо), чиме је сортирање табеле завршено.