ФОРМУЛЕ

Wоrd, ко свој саставни део, има и апликацију која се зове Equation Editor - едитор формула. Помоћу ове апликације можемо да напишемо било коју формулу. Наравно, треба имати у виду да је ово само опција писања формула а не и њиховог израчунавања.
Један начин позивања рада са формулама је да се изабере мени Insert и опција Object. Са листе бира се опција Microsoft Equation 3.0 и кликне се на дугме ОК.
Други начин је клик на иконицу за унос формула која се, уколико је доступна, налази међу стандардним иконама и изгледа овако .

И један и други начин нам отварају едитор формула, који се састоји из радног поља, палете са алатима и линије менија. 
У радном пољу се налази курзор и на том месту можемо да унесемо, било са тастатуре или са палете са алатима жељени знак. 
Пре писања било каквих формула потребно је да се изврши подешавање величине и стила исписа знакова који ће се користити. Ово се постиже избором менија Style и опције Define. На овом прозору подесимо, за сваки од елемената, жељени стил - облик слова.
Осим стилова, подешава се и величина свих симбола који се користе. За то је потребно изабрати мени Size и опцију Define. На овом прозору, користећи и Preview део екрана, можемо да подесимо жељену величину симбола.
Слова (која су у формулама променљиве или константе) уносе се са тастатуре. Уколико је потребно направити неку од операција која се не може извести на тастатури (разломак, експонент, индекс, сума, интеграл и сл.), онда се употребљава палета са алатима (слика доле).

Кликом на сваку од ових опција које се налазе на палети, добиће се одговарајући подмени са додатним алатима, од којих ми бирамо жељени симбол. 
На пример, ако желимо да напишемо знак суме где ће бити дефинисане горња и доња граница суме, онда бирамо алат који је приказан на слици доле.

Кликом на тај алат отварају се додатне опције (слика доле), што представља различите опције употребе операције суме. 

За наш случај суме са дефинисаном горњом и доњом границом, бирамо симбол са слике доле.

Након тога, у пољу за унос табеле, кликнемо на одговарајућа места (доња граница, варијабла или горња граница) и унесемо жељене параметре.
Уколико, на пример, желимо да радимо са разломцима или са коренима, бира се опција са слике доле

Њеним избором добија се нови скуп иконица, који је приказан на слици доле.

У зависности од типа разломка или корена који желимо да напишемо, кликнемо на одговарајућу икону и, након тога, унесемо вредности које желимо у поља разломка на која се позиционирамо једноставно, кликом.
Када се заврши писање формуле, кликне се у поље документа изван оквира за формулу, чиме се враћамо у Wоrd-ов документ, а формула је унета на жељено место.
Једном написану формулу можемо да изменимо (уколико је направљена грешка или желимо нешто да допишемо) на тај начин што извршимо двоструки клик на њу, при чему се поново отвара едитор формула, а начин рада потпуно је исти.
Величину формуле можемо подешавати тако што се кликне једанпут на њу. Тада се око формуле појаве ручице које служе за промену величине (црне тачке на слици доле). За промену димензије се поставимо на неку од ручица (у зависности од смера промене) и држећи притиснут леви тастер миша мењамо величину.

Ручице које се налазе на угловима служе за пропорционално мењање димензије и по ширини и по висини, а ручице на странама - за непропорционалну промену димензије.